Ускоро ће ми рођендан, а моје другарице знају да за рођендан треба да ми поклоне – шминку. И волим своје другарице што су тај део бриге – око тога шта ваља, шта је модерно, шта ,,морам да имам”, преузеле на себе. Реално, шминкање ми није приоритет, више га доживљавам као ствар неке ,,одрасле” хигијене: руж, руменило, маскара и ,,добро јутро, лутко”!
Да се разумемо, можда особи мојих година одговара нека ексклузивна нијанса ретких козметичких кућа, али мој буџет се углавном задовољава комерцијалним производима.
Кад уђеш у продавницу, пронађеш једну од две продавачице и љубазно је упиташ да ли би препоручила неку нијансу, неки квалитет, неку марку неког …. ружа за усне, рецимо. Продавачица ће, љуштећи са себе и последњи вид одговорности за мој изглед (а и што би), рећи где се налазе ружеви, али тешко да ће препоручити који, или ми чак помоћи да одредим нијансу.
Није то њен проблем. Ту је да прода.
Истим жаром и осећањем скидања одговорности ће ми исти тип продавца исећи свињске шницле (боље бих ја, да имам оштар нож) или продати гаће на пијаци.
Пошто немам појма о маркетингу, тражим стално неке обуке. Не знам да ли сте приметили, данас је на Инстаграму више едукатора него девојчица које праве слике уз купатилска огледала. Кренеш да тражиш “едукацију”, а оно са свих страна искачу профили пуни шарених слајдова, осмеха до ушију и реченица типа:
“Научите како да се позиционирате у дигиталном простору.”
И хоћу ја, пристанем, одем да видим шта има да ми каже ,,искусни едукатор који већ десет година ради у предузетништву, а био је најмање СЕО у некој корпорацији, док није схватио/ла…”
И научим – ништа. Нема циља, нема исхода, нема структуре у презентовању. Неко ко мисли да предавач може да буде свако ко је икад био на било ком часу у школи, држи едукацију. И све то кошта ко светог Петра кајгана, а теби само још то фали да будеш милијардер.
Ало, особа која није у стању да научи ПРАВОПИС, хоће да те научи нечем вреднијем од тебе самог?
Ја можда не знам маркетинг и предузетништво, али знам шта је предавање.
Знам шта значи да некоме пренесеш знање. Да га усмериш. Да постоји циљ, исход, редослед, методика, педагогија!
Шминка може да буде најскупља – али ако не знаш да се шминкаш, џаба си се мазала.
Исто важи и за ,,едукацију”.
Можеш да направиш најлепшу презентацију, али ако људи после не знају ништа више него пре, ти ниси едукатор. Ти си ПАУЕР ПОИНТ из Канве ПРО.
Не може свако да буде наставник.
О, да лепше и модерније звучи ,,едукатор”, али учи те ипак – наставник.
И, баш би било лепо да сви ови ,,едукатори” прво мало прођу педагогију.
Ево, гледајте моје курсеве за ђаке. Погледајте методику, погледајте систем.
Мора све има фокус. Циљ. Логичан ток. И реалан резултат (то ти сад дође исход).
Кад се запитате шта раде сјајни наставници – е, управо то:
Промишљају о сврси свог деловања на другог човека.
И то је већ данас драгоцено.
Што рече Иван Минић – у мору свега на интернету покушај бар да не правиш смеће
Ако нема ко, ево ја ћу да вам то погледам…
